ЗИМСКИ СНОВИ
Свануло је сунце, зубато и бледо
са севера је стигла ледена клима
северни ветар брије и сече
планину и шуму је завила зима.
Следио се поток и више не тече
врабац малени је скупио крила
све хладније и хладније свако је вече
и лија уз мајку чврсто се збила.
А у пећини спава безбрижно медо
и не брине много што северац дува
што зубато сија сунашце бледо
јер пећина топла од зиме га чува.
И у дрвету старом веверица снева
пролећна јутра и зелене шуме
веселе цвркуте радосних птица
пролистале гране лешника пуне.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply