ОЖИВИ БОЖЕ ЖИВОТОДАВНИ
Без Тебе сам Господе пепела прах,
име на снегу што сунце отопи у мах,
танана трска коју сломи ветар плах,
балон од пене који нестане у дах.
Папирни бродић што у дубоки вир тоне,
нежно перце над гротлом кључалог вулкана,
стаклено срце што хорде под ногама ломе,
капљица сузе у огњу врелога плама.
Најмрачнија пећина без светлости зрачка,
бескрајна пустња без иједног облачка,
ледени глечер без топле светлости трага,
дубина црна до најцрњег недрага.
Очи без суза и погледа празног,
каменог срца и живота безнадног,
савести слепе и глуве за осећања,
пресахле душе која ноћне море сања.
Не остави остављени, мене остављеног јада,
не одбаци одбачени, одбачену овцу твоју,
не разапињи разапети, разапетог што пропада,
већ оживи Боже животодавни покајну душу моју.
Обасјај ме благодатним сјајем из сузе Твоје,
која ко најсјајније сунце у вечности сија,
и зали живом водом моје скамењно срце,
да из пукотине опет семе љубави проклија.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply