Májusvégi naplemente-Пролећни залазак сунца – Елвира Петреканић

 

 

 

MÁJUSVÉGI  NAPLEMENTE…

 

Májusvégi  napnyugta.

Különös  az  ég  alja.

A  türkizzöld, rózsaszín,

haragosszürke,

szinte  megfestve……

 A  környezetet  a

lemenő  nap  aranyozza.

Az  eső  éppen  csak  elált

cseppeiből  fűzött

áttetsző  gyöngysor

ékesíti  a  fákat,  bokrokat….

Néha  egy-egy  gyöngy  lepottyan,

de  helyére  rögtön egy  új  huppan.

 

Dicsérve  a  múló  napot,

madarak  trilláznak,

s  ahogy  közeleg  az  est,

énekük  annál  szebb

A  megterített  pázsiton

rigók  lakmároznak.

bogarak  zúgnak,

jázmin  és  orgonaillattól

terhes  és  fűszeres  a  lég.

 

Minden  zsizseg,  pezseg,

örömittasan  ünnepli

az  új  életet.

Ráébresztve  a  tudatra,

milyen  parányi  is  az  ember…

S  mennyire  téved

mert  azt  hiszi,  hogy  nem!!

Mint  mindig  az  úr

a  nagy  TERMÉSZET,

s  nem  az  ember.

 

ПРОЛЕЋНИ  ЗАЛАЗАК  СУНЦА…

 

Мајско  предвечерје.

Небо  пуно  чудних  боја:

Зелено,  розе,  тамносиво

са  оштрим  ивицама.

Околиш  обасјава  златном

бојом,  залазеће  сунце.

Нанизане  капи

тек  престале  кише

као  прозирна  огрлица

ките  грмље  и  дрвеће.

По  један  бисер

повремено  падне,

а  на  место истоветно

друга  упадне.

Разне  птице

незаменљивим  аријама

хвале  дан,  који  пролази.

На  травњаку,

мрко-зелене  боје

постављена  гозба

за  косове.

Зује  разне  бубе,

лепршају  лептири.

Ваздух  је  тежак  и  зачињен

мирисом  јоргована  и  јасмина.

Цела  природа  пева,  зуји,  мирише,

радошћу  опијена  слави,  хвали

живот  нови….

Само  људи  стрче

из  те  кавалкаде

својом  охолошћу,

намћорасти, жустри.

А  природа  их – мало  иронично-

игнорише,

јер  зна  да  су  они  само

незнатни  делићи

целог  овог  света.

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>