MÁJUSVÉGI NAPLEMENTE…
Májusvégi napnyugta.
Különös az ég alja.
A türkizzöld, rózsaszín,
haragosszürke,
szinte megfestve……
A környezetet a
lemenő nap aranyozza.
Az eső éppen csak elált
cseppeiből fűzött
áttetsző gyöngysor
ékesíti a fákat, bokrokat….
Néha egy-egy gyöngy lepottyan,
de helyére rögtön egy új huppan.
Dicsérve a múló napot,
madarak trilláznak,
s ahogy közeleg az est,
énekük annál szebb
A megterített pázsiton
rigók lakmároznak.
bogarak zúgnak,
jázmin és orgonaillattól
terhes és fűszeres a lég.
Minden zsizseg, pezseg,
örömittasan ünnepli
az új életet.
Ráébresztve a tudatra,
milyen parányi is az ember…
S mennyire téved
mert azt hiszi, hogy nem!!
Mint mindig az úr
a nagy TERMÉSZET,
s nem az ember.
ПРОЛЕЋНИ ЗАЛАЗАК СУНЦА…
Мајско предвечерје.
Небо пуно чудних боја:
Зелено, розе, тамносиво
са оштрим ивицама.
Околиш обасјава златном
бојом, залазеће сунце.
Нанизане капи
тек престале кише
као прозирна огрлица
ките грмље и дрвеће.
По један бисер
повремено падне,
а на место истоветно
друга упадне.
Разне птице
незаменљивим аријама
хвале дан, који пролази.
На травњаку,
мрко-зелене боје
постављена гозба
за косове.
Зује разне бубе,
лепршају лептири.
Ваздух је тежак и зачињен
мирисом јоргована и јасмина.
Цела природа пева, зуји, мирише,
радошћу опијена слави, хвали
живот нови….
Само људи стрче
из те кавалкаде
својом охолошћу,
намћорасти, жустри.
А природа их – мало иронично-
игнорише,
јер зна да су они само
незнатни делићи
целог овог света.
Leave a Reply