ДОЛАЗЕ ПРАЗНИЦИ
Долазе празници,
Нова година се прикрада,
божићна радост
зари лица
светиљке бљеште дуж улица.
Свуда жамор,
све је у знаку празника.
Само још да си и ти овде,
у мени
не би тако зјапила празнина.
Ходам као робот,
љубазно се смешим знанима,
ал’ у тој маси људи
само ме једно лице занима.
Долазе празници,
а ти већ одавно
ниси чуо мој глас,
твоја рука није такла мој стас,
твоје су очи у таму побегле
у тишину, у мук,
тамо
где нема мене.
Казна за грех је
испаштање,
одрицање
од свега што ми је стало.
Та казна
што те више нема,
за сав учињен грех
је мало.
И тако,
празници ће доћи
и проћи.
Нова година ће додати
годинама нашим
још један број.
Ал’ у свој тој канонади
радости и ватромета –
мени ће недостајати
поглед
и осмех твој.
*
Leave a Reply