ПРИЈАТЕЉУ СТАРИ
Дал детињства се сећаш,
пријатељу стари
избледеле су слике
наши споменари
пожутела писма
из старих времена
староградских песми
нигде више нема.
Дал сећаш се, пријатељу
дружби, весеља
радосних лица
снова и жеља
младалачких патњи
љубавних јада.
Где несташе лета
и године сада?
Однело је време
сунчана лета
стигла је јесен
киша и сета
ал не брини за то
пријатељу стари
још младалачко срце
у грудима жари.
Још заигра срце
док музику слуша
кад жице зацвиле
запева душа
још зна да потече
суза кад боли
још уме ово срце
силно да воли.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply