ЗГАЖЕНА ЉУБАВ
Зашто кидаш наше снове
кaо да су од папира
како можеш бити таква
како игде нађеш мира
згазила си нашу љубав
ко да била је од стакла
изгледа да љубав тебе
никад није ни дотакла.
Мислио сам да ме волиш
сад знам, само добро глумиш
не грли ме, не љуби ме
узалуд се сада трудиш
преварити срце ово
никад нећеш моћи више
одавно у њему лију
новембарске хладне кише.
Затвори врата када одеш
ко што си од твога срца
знаш да више немам снаге
да ми болна душа пуца
остала је жива рана
која дуго ће да боли
можда ће и душа твоја
једном моћи да заволи.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply