СЛОМЉЕНО СРЦЕ
Из даљине се чују
црквена звона
за другог се данас
удаје она
једно је срце
сломљено сада
са јутром је овим
умрла нада.
Облаци сиви
у души се роје
разливају кише
љубави боје
ледену маглу
ветрови кроје
што чувао нисам
те очи твоје.
Док пакујем кофер
срце се пара
навиру болно
сећања стара
суморни дани
проплакане ноћи
сва лажна обећања
да трезан ћу доћи.
Идем далеко
враћат се нећу
јер желим ти љубав
желим ти срећу
чуват те нисам
никада знао
ја твоје сам срце
другоме дао.
Из даљине се чују
црквена звона
за другог се данас
удаје она
једно је срце
сломљено сада
са јутром је овим
умрла нада.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply