бивше – 2019

ЕЛЕКТРОНСКИ ЗБОРНИК ПОСЛАТИХ И ГОВОРЕНИХ ПОЕТСКИХ СТИХОВА НА ДЕВЕТОМ СУСРЕТУ ПЕСНИКА ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ПОЕЗИЈЕ – ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА СУБОТИЦА 21.03.2019.

***

Адемовић Р. Јасмин – Суботица

ОСТРВО

Сањао сам да нас милују
Таласи бескрајних видика
Што нам љубав пружа.
Маштао сам о врту наде
Који нас беспрекорно обасипа
Погледима неприкосновене драгости.
Мислио сам на нас
Пре но што ћемо уопште
Запловити морима судбине.
Стижемо до острва у
Којем влада мир
А затим потпуно намерно
Дижем зид покајања
Да чувам поток из којег
Извире потпуно другачија
До сада невиђена
Исконска – твоја лепота!
Тако скривени
Себично ћемо чувати
Најзначајније дарове од Бога:
Ти моју душу,
А ја твоје срце.

**************************

Вера Младеновић – Суботица

**************************

Зорица Шворц – Суботица

ПСАЛАМ 23

Господ је пастир мој,
ништа ми не мањка.
На зеленој паши пасе ме,
Води ме на тиху воду.
Душу моју опоравља,
Води ме стазама праведним
имена ради свога.
Да пођем и долином сена смртнога,
Нећу се бојати зла,
Јер си ТИ са мном.
Штап твој и палица Твоја теши ме.
Поставио си преда мном трпезу
на видику непријатељима мојим,
намазао си уљем главу моју,
и чаша је моја препуна.
Да , доброта и милост Твоја
Пратиће ме у све дане живота мога,
И ја ћу наставати у
дому Господњем задуго.

***
ПЕСМА БОГУ
Јован Дучић

С које се обале укрцах о Силни,
У то јутро као у почетак спева..
И шта доприноси твојој величини
Тај мој атом бачен у сјај једног днева..

Чим ће да оснажи хор којим те славе,
Мој слаби глас сумње, и чим да појача
Сјај сунаца што те непрекидно плаве,
Жижак оног што у тмини корача..

Господе, који ме посеја и зали,
Зашто бејах нужан у свету и пуку..
Прођох пут и видех све сем Тебе,али
Кад год мој брод нагне,
нађем ТВОЈУ руку.

**************************

Дуња Ђедовић – Суботица

ЈА НЕ ВОЛИМ
Владимир Висоцки

Ја не волим
фатални исход,
од живота се никад не умарам,
ја не волим
ниједно годишње доба
кад своје песме не певам.
Ја не волим
отворени цинизам
и не верујем у занос, и још
ја не волим
кад ми неко чита писма
гледајући преко мог рамена.
Ја не волим
ништа половично,
или кад неко прекида реч.
Ја не волим
кад пуцају у леђа
или из непосредне близине.
Ја мрзим
“верзије догађаја”,
и црва сумње, и трачак славе,
и кад се иде намерно уз длаку,
или намерно ножем по стаклу.
Ја не волим
охоло самопоуздање
више него кад кочнице откажу.
Жалим што је “част” заборављена реч,
и што се цени оговарање иза леђа.

Када угледам сломљена крила,
тад нисам тужан, а није ни чудо:
ја не волим
ни насиље ни слабост,
само ми је жао распетог Христа.
Ја не волим
ни себе кад сам кукавица,
и не могу да поднесем
кад невине туку.
Ја не волим
кад ми завирују у душу,
а још мање кад у њу пљују.
Ја не волим
ни циркуске арене,
где се милион мења за рубљу,
иако су пред нама
велике промене,
ја то никада волети нећу!

**************************

Ружа Ристић – Суботица

МАЈКА

 Раде Јовановић

Било да је твоја, моја или света,
Мајка је ко биљка од које си створен.
Срећан што си део таквог цвета,
што имаш живот, изданак и корен.

Као што се сунце огледа у реци,
а бистра му река огледало пружа,
тако се и мајка огледа у деци.
Па, ако су руже и она је ружа.

Ружа и од брига направи мирисе
и за твоју радост потроши свој век.
Ако тражиш заклон , процвета, шири се,
Даће све из  себе да ти буде лек.

И кад смо већ рекли да је мајка ружа,
Морао би ово на крају да знаш,
Мајка није само да ти љубав пружа
Већ да од ње учиш и да је и сам даш.

Било да је твоја, моја или света,
Мајка је ко биљка од које си створен.
Срећан што си део таквог цвета ,
И што имаш живот, изданак и корен.

***
О БОЖЕ !

Будим се , трљам очи снене,
О, данас је дан за заљубљене.
Одвајкада беше тако.
Заљубљен бити није лако.

Љубав те диже, спушта и носи.
Љубав се даје али и проси.
У годинама бура и таласа,
љубила сам и била љубљена,
све док не остадох удова.

Сад љубим децу своју,
љубим цвеће, љубим море,
љубим воће свеже,
љубим све што се љубити може.
О, Боже
живети без љубави се не може !

**************************

Ружица  Бербер – Сомбор

ИСКРА У СРЦУ

Паде кап сузе ,
низ неравнину десног лица,
Схватим, мене си добио
као нешто што
не слутиш да ће бити тако
и буде стварно искрено
осећајно без бојазни и страха
да ће се некада појавити тама
између нашег односа.

Осећаји су дивна мала магија,
чува искре у нашим топлим срцима,
постају мека попут памука и свилена,
попут сатена,
чувају искре зване срећа.

Испуњеност топлоте у стрпљивом срцу,
жуди све јаче временом ова моја душа
што прелама снагу на два различита дела
на страну што би твоја љубав хтела.

***
ПЕСМА

Чудне су те мисли необуздане
Јер љубав је твоја нешто најмилије.
Само на трен склопи очи своје
и наслони руку на срце моје,
оно тад лупаће јаче ал знаћеш
да најлакше је кад ноћ проводим с тобом.

Сутра ти отићи мораш,
или можда ја по студеном јутру,
кад ишуњам се и лагано прођем кроз таму,
крха и тужна пољубим ти чело.
Минут један држаћу ти руку,
а потом ишчезнути вешто.

Знаш, то ноћи и небо пуно расутих звезда,
те звезде сјајне ко сузне очи
што гледају у тебе јер осећају страх
да побеће од твојих у вечни заборав.

Не, не траје све вечно,
али и док траје,
вечност траје за нас,
за тебер и мене,
за цео свет.

Што вечност пусти,
то други људи памте,
све вредне ситнице и по коју реч.

Како време измиче,
Близу смо краја те вечности наше.
Док она траје,
траје и љубав,
а док љубав траје,
тад ја те волим,

***
ДОК ТРАЈЕ ВЕЧНОСТ

Има ли наде за боље сутра?
Тежина немира у мислима мојим.
Понекад чезнем да снове кројим,
али отуд се сетим да страшно се бојим,
неке патње да нестати
никад неће.

Још колико се живи за љубав твоју,
не би ни знао тај вапај срца мог.
Да ли и зора свануће сама,
ил с птицама у вечни пој.
Сваку љутњу твоју,
ја превазиђем знај,
све што заобиђе очај овај,
што у мени необуздано
пламти ко ватра.

Тамни сумрак кад стигне нас обоје,
сетим се тад да ту срце је твоје.

Док зраци сунца обасјавају очи моје
и благо ме обузме сета
јер ти сутра од мене идеш,
тражим још мало времена с тобом
да остане ми у сећању вечно.

***
ЈОШ СВАНУЛО НИЈЕ

Да ноћ желим чекати
то кажем ти тајно.
Што истину да кријем
До поноћи касне?
Само сјај у гласу,
Твом истрајном, танком,
Слуте мисли бурне пожелећу сан.

Ујутро кад кренеш
и одавде пођеш
видети нећеш како очи се буде,
јер оне су све што виде и крију
те сузе у њима што тугу у сне завију.

Још свануло није,
а већ је пет,
у сновима кријем
тај најлепши део сећања мог
што застао није.
и очи плаве што гледале су твоје,
тај сусрет што беше и нестаде за час.

Још свануло није,
а топи се снег
и топи се све
и зима је већ,
а срећа је жива
и љубав не крије
иако још увек свануло није.

***
КАКО СВЕ ЖИВИ И КАКО СВЕ ПРОЛАЗИ

Како све живи,
како све пролази,
док лагано ходаш,
нико те не примети.

Ноћи пролазе,
јутра нова свањују,
а ми се питамо шта је све на крају.

Зашто сви журимо,
да ли смо свесни да време лети
и то је све.

Бол која остаје,
у нама жива је,
живи у сећањима,
без питања где смо,
без питања ко смо и шта смо

Јесмо ли овде,
или смо негде тамо,
само се питамо
шта је на крају.

Како све живи,
како све пролази,
док лагано чезнемо,
све око нас нестаје и одлази.

***
ЉУБАВНА НОЋНА

Чудне су те мисли необуздане
Јер љубав је твоја нешто најмилије.
Само на трен склопи очи своје
и наслони руку на срце моје,
оно тад лупаће јаче ал знаћеш
да најлакше је кад ноћ проводим с тобом.

Сутра ти отићи мораш,
или можда ја по студеном јутру,
кад ишуњам се и лагано прођем кроз таму,
крха и тужна пољубим ти чело.
Минут један држаћу ти руку,
а потом ишчезнути вешто.

Знаш, то ноћи и небо пуно расутих звезда,
те звезде сјајне ко сузне очи
што гледају у тебе јер осећају страх
да побеће од твојих у вечни заборав.

Не, не траје све вечно,
али и док траје,
вечност траје за нас,
за тебер и мене,
за цео свет.

Што вечност пусти,
то други људи памте,
све вредне ситнице и по коју реч.

Како време измиче,
Близу смо краја те вечности наше.
Док она траје,
траје и љубав,
а док љубав траје,
тад ја те волим,

Ауторска
12.07.2108.

***
OНО ШТО ЈЕ ЛАЖНО МУЧИ СРЦЕ

Зашто се бојиш,
зашто ми бежиш,
зар срце те моли да утонеш у сан?
Знај само да још увек те волим
не дај да изненада настане јад.

Сад лутам и тражим истину,
јер знам да
оно што је лажно страшно мучи срце,
а то је претешко за нас.

Трчи, стани, застани и погледа,
љубав у свету то окружује све нас
и то не да се зауставити никада.

Опет ти кажем,
оно што је лажно,
тешко је за срце,
оно што је лажно
увек мучи срце,
а то може злобно бити
ако не размислиш
на трен и застанеш на секунд.

Сад када си стао
и када не бежиш,
срце ти не да да утонеш у сан,
оставља те будног да мислиш на
мене
и да опет љубав роди се та.