БЕЗ ТЕБЕ
У сузама си отишла, мила
и нестала у кишној ноћи
чекао сам мокар те дуго
и надао се да ће те проћи
нисам знао да живот без тебе
може тако јако да боли
све бих дао да врати се време
јер срце не може да те преболи.
И опет, душо, ја те волим
опет мислим само на те
опет не могу без тебе
бројим све минуте и сате
после тебе све је сиво
дани дуги, ноћи саме
песмом нашом ја те зовем
можда понекад помислиш на ме.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply