с.к.о. – 2016.

2. страна

Име и презиме:        СПОМЕНКА ДЕНДА ХАМОВИЋ

Место:                               Београд

е-маил:                              spomenkahamovic@gmail.com

Биографија:

Рођена је у Мостару, од 1992. живи у Београду. Пише песме и приче, још од основне школе. Објављиване су у књижевним часописима, порталима, зборницима, лексиконима.
Има издату збирку песама На крилима лептира (2015).

Објављене песме на овом сајту: 2017 , 2018 године.

    ***************************

1. СРЦЕ ИЗ КАМЕНА

Недодир зида камене капије ‒
Заборави ме кад ти срце студи
Баци сећање на оштре хриди
И тек распупалу ружу убије

Жеља зида камене капије ‒
Заборави ме кад те жеља буди
Испружиш руке немирне жуди
А блесак из туђег ока их свије

Страст зида камене капије ‒
Заборави ме кад зорење сунца
Обасја усне из ноћног пољупца
И умири ти зов минуле жеље

Сећање руши камене капије ‒
Сети се мене кад те страх ломи
Од сјаја зеница у дивљој шуми
Осетићу и срушићу све капије

Љубав руши све капије ‒
Сањај ме кад се усне сете вреле
Чежњивог лета напете нам стреле
И блеска муње из јужњачке олује

Потражи ме кад кључ за сне
Сетне румене ти отвори капије –
Кад руке пожеле да славе нас двоје
А усне се разболе од чежње вечне

Тад наћи ћеш ме на капији каменој
И волећу те с песмом љубавном
Тад заробићу те жељом бескрајном –
Ослободићу те на капији цветној

2. АРАБЕСКА

У кочије ватрене небеске
Лепе као шара арабеске
Сан беле упрегнуо је ате
Да нахрани украдене сате

Из галопа копита варничи машта
Из таме то блесак је билу живота
Звездају искре – срећа и сета ‒
Милост и бол у пољу ноћи цвета

Цветају искре из поља ноћна
Израсло цвеће је песма сетна
Сан је залева капљама свица
Из тајне душе за живот срца

Песма сањара сетно милује срце
У осмехе зоре сади ноћне свице
Вековна је то опстанка садња
А живота милост, грех и кушња

3. ЗАРОБЉЕНЕ

Калеидоскоп врти прошле дане
У осмехе и сузе поредане
И враћају време снова и нада
Заробљене сликe сузa и меда

Вртешка среће у осмехе слаже
Сузе се у уздах живота таложе
Песма раскине све од сена ланце
И опточи сету да узре сунце

4. ПРОЛЕЋЕ

Сунце загрли крошње у пролећу
Птице цвркућу у шуштавом лишћу
И гласови се шире зрења среће
Јер живот у осмех пролеће огрће

Расцвета се цвеће, певају птице
Рашири се у ружу огњену сунце
И класје греје да у пољу зрене
Од пролетњег зрења живот нам сине

Птичија песма заљубљене греје
Срца се стопе – љубав семе сеје
Лед се топи, све пупа, цвета сунце
Пева природа – долете селице

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

5. У ОГЛЕДАЛУ

Гледаш ме
широко се осмехујући.
Ја знам да није тако!

Гледаш ме
осмехом у оку блистајући.
Ја знам да није тако!

Гледаш ме
мазно се извијајући.
Ја знам да није тако!

Гледаш ме
изгубљене дане тражећи.
Ја знам да је тако!

Гледаш ме
сузом у оку блистајући.
Ја знам да је тако!

Гледаш ме
украдене снове жалећи.
Ја знам да је тако!

Гледаш ме
нестале наде певајући.
Ја знам да ја тако!

Гледаш ме. Громиш ме.
Желиш! ‒ Хајде!
Поломи ме!

Запевај!‒Одмори се!
У себи тражи се!
У одсјају сребра не гледај се!

6. КРЕНИ

Ноћ и ја ћутимо
Тихо, мрачно, болно
Плаве душу сећања
Не дам и нећу
Побећи не могу

У сусрет болу иди
Чујем глас тишине
Осети и преболи
Затамни и угаси
Сном сутра упали

Елегијом преболи
Похрани и одмори
Сунчев зрак не утрни
Време надолази
Убери дане нове

Тихо, нечујно бол помири
Зраке призови топле
Вир покрени ‒испливај
Заврти срце ‒удахни дан
Тече живот ‒не чекај

7. ДРУГА

Лик срећни осмехом измисли
Позорницу заблесни
Трном немим
Упиј срећу
Или буру
Новог сутра

Принцеза из сна ти си
Завиде ти ‒
Завесели свице
Усрећи тугу
Озари и убиј дан
И замени ону другу

8. ЖАЛБА

Ех, те…
Жеље бремените
Моје свађалице
Грабе упорне
Снове своје уснуле

Неће да слушају
Причу устајалу
И одлучиле су –
Писаће животу
Жалиће се оне њему
На устајалост ову

Живот тај…
Строги судија је
Пресудити шта ће
Не знају оне
Ал’ бранити пробаће
Снове изгубљене своје

Тражиће их целе беле
Јер само са њима
Жеље се веселе
И само са њима
Кораке плесне желе

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

9. ТАНГО И ВАЛЦЕР

Уздахом тишине пламти ти тама ока
И милују ме лахором лептири сећања
Мислима је трепетом крила покидана сета
Дрхте струне на позорници марионета

Ноћи ове немирне цветове узбери
Из душе пупољком срце узмириши
И мисао обесхрабри да осећања не леди
Да страсни загрљај из заборава извири

Цветова букет срцем замирисаних предај
Лађару реке без извора у тишине загрљај
И утони у истине из душе слутњама
Измири муње да не грме громовима

Громове сакупи и у мислима сложи
На узбрдици осећања у крилу наложи
И танго из душе валцером замени
Корак усклади и уздах крви свени

10. ЗАТОЧЕНА

Измиле змај иза осмеха зене
Гасну у сузама очи црвене
У ватри хладној срце се грчи
Уздах врисну ‒ жељу змај заточи

Мук и патња ‒ змај бљује и боли
А срна нема ухваћена моли
Змај се смеје у око црвено
И срце у врелину залеђено

У клопку је срна ухваћена
Предала се жеља заточена
Жртву време на олтар приноси
Срна сад живи свој живот боси

На струнама ноћи бол joj лије
Јер искова ланце лисичије
Кључар за снове утамничене
Сузе пламте у сну залеђене

11. МЕНЕ ЖИВОТА

Рапсодија мисли улицама сна тумара
Угарке бивања заборављених џара
Да угреје ледена осећања времена
Јер живота годишња доба немају смена

Пролеће греје наде, смишља кораке плесне
Лето загризе плодове зреле, горко сласне
Јесен миру слути, нове обуче хаљине
Зиме плех ноте воде одру живота сене

12. ЗЛАТНИ ПРАХ

Месечев сјај ‒ у оку осама
Упија жеље из младих лутања
Врелину шара сна на звездама
Поглед је то тежак без свитања

Чашу испијену у трену полета
Горчина је прелила пеном лепоте
Преливање распевано ломи сете
Немире усталаса ‒ медно омота

Око мутно куца на врата живота
Буди се немирно и вриском позове
Из дана лептира звездане снове
И златни прах распе на корак полета

Дане сабира мисао из камена
Сете наниже лутањима у ноћи
Измири прошле пламене времена
Кључем златним срце закључа у речи

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

13. ОМЧА ОД СНА

Мравињају мисли атарима душе    
Сакупљају сећање да ноћ дише 
Јарни, бесни тон дана смире 
Немим дахом пут усмере  

Вртложним сном будни радници 
Додају слада неумитној реци ‒
Сакупљају време жеља и нада
За сплетени пут пелина и меда 
  
Медни корак у пелину поје
Чилије душа у бурама траје
Сећањем лепи делиће дана  
На путу пелина у омчи од сна

14. БУЂЕЊЕ

Жеља трепти, у мисао куца
Из сна се буди тужна птица
Чежња срца је у светлу свица

Галоп крви у часу страсти
Друмове утаба младости
Дане врати игри радости

Жеље будне по сећању вију
Бодре птицу, крила развију
Сложно певају и заиграју

Шире се крила птице радосне
Летом разбуцају све тишине
Нестало време искри из зене

Гладна птица кљуца зрна времена
Лети крилима до орлових планина
У гнезду орла свија се песма пламна

15. ЈЕДНА ПРИЧА

Из даљине младости
Око твоје заблешти
Милују искре, жаре
Пале ми ватре старе

Море таласа сене
Мехурају из пене
Стопљене усне капи не соле
Љуља ме немир руке ти вреле

У песку тела печат је
Срећна зрнца ветар вије
Утонула сам у тишину
Поглед блуди у даљину

16. ВОЛЕХ

Буди ме зора
а олујна ноћ
по мислима лута
док сунце грли дланове
на белини пути ‒
утиснуте отиске страсне
и сјај ока што пева
о зведаном додиру.

Облачим хаљину чедну
преко отисака ноћних
да скрије победу греха
али из уздаха срећног
пијем опојно пиће‒
тече ми венама‒
убрзава ход у сивилу дана
и говор тела пева:
Волех ‒ волех!

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

17. СЕЋАЊЕ

Хорда ратника безгласних
Муње ока
Звони тишина

Судар крила поноћних
Ветрови душе
Лете стреле

Сплет змија водених
Плеше земља
Пољубац страсни

Плете до неба плетеница
Стопљена тела
Изгори ватра

Оштрим српом месеца
Посечен звон тишина
Клонуле звезде

Праха златног траг
Расула дана тмина
Падају звезде

Најезда комета небесних
Сећање плаче
Жедних обала

Источно сунце зри
Живот се плоди
Западу воде сви путеви

18. КОШАВА

Ноге босе
Траву косе
Очи у очи ‒ горе
Руке немо говоре

У срце долетеле стреле
Немире заталасале
Вреле југа ветрове
Бесне гасе кошаве

19. ПРВИ ЛЕТ

Блиста сјај жеље стидљиве
У оку две сенке месечеве
Први им је лет ‒
Дрхти на грудима цвет

У чедности постеље
Срца им ткају жеље
А звезде се смеше ‒
Нежно цвет убраше

Зора је сунце расула
И у зенице га улила ‒
Будна тела се смело
Стопише у једно врело

20. ЛЕДЕНА

Ока ти сјај ‒ музика тија
На уснама осмех свија

Руди мисао немирна
И сплела је жељу трена

Док руке хрле у немиру
Поглед лута ка обзору

Љубав ми у срцу ћути
Лед њен из ока наслути

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

21. ХАРФА

У харфе жице уткан је живот
Из уздаха сузе у срцу топот
Тела клизе подијумом зене
Звезде силазе на лене сене

Суза из уздаха копни
На харфе усахнеструни
Жеље певају медене
Сад сене ткају стопљене

22. ПИТКИ ЖАР

Из амфора златних
Питко вино
Жар нам по телу пролива
Уснама испиј ме
Длановима избели
У амфори вина се утопи

Жеђ пијана је
Грабљиво тражи
У вино те утапа
Све капи испијене
Пијано предаје

У вину огрезлу
Долину цветну походи
Блештави убери цвет
Врисни мој пијани лет

23. СВИЋЕ

У пепелној магли мисли
ватру ми страсти
палиш

а по виолини душе
сјај ока ти црног
свира

док капају зраке сунца
са жудних ти усана
по мени.

Живот је песма
и пева је зора
твог додира.

24. ИЗ МАГЛЕ ОКА

Бела голубица
закључаног срца
из сребрне магле ока
развија крила ‒
расцепа паучину земљану
и лети изнад облака сетних
умивена топлим
кишама цветним

и сунце гране ‒
милује је и греје
док распевана гори
изнад свих спознаја
изнад свих понора
изнад свих утвара
у беле ноћи 
и дугу душе скривена.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

25. КОЦКАР

Тамно замишљено око
Из бездана сете изронило ‒
Сузу ми љуби мила сенко

У младост води ме око
Насмејано гледа и болно
У питање из сна далеко

Извиру из сећања сене
Срце у немиру бије
Жеље ме зову изгубљене

Живот трен касом пројури
Из облака ока киша лије ‒
Живот је коцка ‒ срећа не жури

26. НЕЗАБОРАВ

Сама
Ноћ
Тишина
Светла града
Песме твоје
Сузе сећања
Сузе живота
Душа твојој хрли
Немир у мој мир си унео
Птице уснуле пробудио

Полетеле
Лете
Ако је живот један трен
Желим овог трена
Да осетим све
Да прах те се мој сећа
Да потражим те
У животу следећем
Облик у којем будеш
Моја ће душа препознати

27. СЕРЕНАДА

Осмех тихе душе
Временом све тише
Звезде су и сене
Из срца разливене

Светли старо злато
У тамним тишинама
Серенаду свира
Дами које нема

Са балкона празног
Тама сузе лије
Нестала је дама
Оде у тишине

28. ПОЛЕН СНА

Ти си мисао таме ока
за лет блиставих снова,
зрело вино и лековита травка
са врлети планинске
за плес распусних свитаца
кад заболи живот.

Мирише из ока ти пролеће,
ливадско бокора цвеће
a руке се гранају у воћке,
полен сна их плоди
да расту и зру и
сласни сок лију.

Сок њихов низ груди тече,
у врело неуврело сипа
док мисли певају и плешу
на ливади расцвалој
где беле раде лати расипају
и бели тепих снова засипају.

Пахуље крхког маслачка
ветар по грудима веје,
злати се иње на сунцу,
лети до осмехнутих птица,
певају о две планинске реке
које су ток улиле у камен.

Сунчева ружа насмејана
јутро засипа златним латима
и осмех краде са усана.
Не буди ме сунце варљиво
да сањам још хоћу –
јер сан је најлепша стварност!

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

29. ЕХО

И кад нас не буде више
Ослушкуј ме:
У цвркуту птице
У цветању цвета
У шуму лиски са дрвећа
У ветра фијуку
У кише пљуску
У варовитом плесу живота
У осмеху сунца
У сузама облака
У дрхтању времена

Свуда ме тражи
Загрли ме сећањем
Да се будим поред тебе
Да смех и сузе осетим
Живе снове сниваћу
Грејаће ме увек очи твоје
А нас грејаће сећање моје

30. СЕМЕ СЛУТЊЕ

Оклоп сете расцепи
Извор у мисли успи
Муљ времена спали
Слутња моја те моли

Постиди дах ледени
У срце сунце удени
Нек’ сету изгори време
Да клија пролећа семе

Ниче из пепела нада
И рану времена вида
Душе замри ми сене
И мир насели у мене

31. РУЖА МЕСЕЧЕВА

Из оштрог трња руже месечеве
Расту дугиних боја латице –
Блеште боје у тами

На звезди се круна цветна њише
Из ока јој трепти жар свица –
Осветли цветни плес неспокоја

У блеску свица трепере
Плач и осмех, трн и латице –
Плешу загрљени

Цакле се погледи пламени
И желе лепоту убрати –
Далека је ружа месечева

32. ИЗ ЧЕЖЊЕ

Не, нисам ово ја
Ово је сена мене
Нестала сам у кишној ноћи
Да ли је небо плакало
Или ја ‒
Не знам
Не сећам се
Али добовање кише памтим
У срцу барице памтим
Очи ме твоје чувају
Том искром живота летим
У ноћ
И теби долетим
У сан ‒
Насмејан
У руке раширене
Из чежње нам вечне