МИЛОСРДНИ АНЂЕО
Страшна ли се сила на србље дигла,
на племе мало, на часно име Српско,
тог гнусног дела се није застидла’,
сејући бомбе и на породилишта дрско.
Хиљаде авиона у једноме дану,
безброј радиоактивних и касетних бомби,
хумани свет је само равнодушно гледо’,
тај пир злочиначки у нељудској злоби.
Дал’ слепило душе ил’ намерни ударац ниски,
дал’ умртвљена савест ил’ исмевање Бога,
„милосрдни анђео“ масакр невиних назвати,
сви анђели на небу се заплакаше због тога.
Док вуци пир свој кравави прослављају,
вађене органе невиних жртава продају,
а злочине њихове од зараде им плаћају,
и страшну неправду правдом назвају.
Небо је занемело од прогласа тога,
и клекоше сви свеци што невине душе положише,
опрости им Боже, јер не знају шта чине,
у сузама се милостивом Богу помолише.
Ал’ ни те сузе њима довољне нису биле,
отврдло срце да прими љубав Божју неће,
већ само газе и отимају где год стигну,
гордо мислећ да праведни суд Божји избеће.
А плејада полтрона из скровишта се дигла,
заслепљена светлошћу крвавога злата,
да разграби остатке одолет није могла,
навлачећ на душу трулу још гноја и блата.
Страшно је гледат пропаст толиких невиних душа,
и неправду коју народ Српски трпи сваког’ века,
ал’ Отац сина ког воли, с искушењима јача и кали,
да приволи га за небеско царство, које је увек и довека!
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply