НЕ РОПЋИ
Не ропћи, брате, на судбину своју
што ране ти браћа посипљу сољу
што неправда светом побеђује и влада
јер се праведна душа спасењу нада.
Тугуј што људи у гресима гину
што неће са душа блато да скину
што презир и мржња срца им леди
што кнез овог света на трону још седи.
Што живе за данас без наде у сутра
што их страхови буде свакога јутра
што не виде Христа, ни руку спаса
што стрепе од смрти свакога часа.
Што дају да мисли злобне их воде
што душе су им сиве, сујетне и горде
што се не кају за грехе, што праштати не могу
што више верују себи, него љубави Богу.
Што с дрвета познања изабиру злобу
што продају душе за пролазну робу
што срамотно живе без образа и части
што разапињу Христа зарад пролазних сласти.
Зато не сажаљевај себе и не ропћи, брате
јер болест очајања доћи ће и на те
већ се моли за љубав, чувај мир у души
да кнез од овог света и тебе не сруши.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply