НОЋ ОПИЈЕНА МЕСЕЧИНОМ
Додири су твоји били изаткани од жеља.
На рубу твог погледа
сребрна капља месечевог зрака
претврала се у звездану прашину.
Дуго смо чекали ову ноћ
која је посртала опијена месечином.
Испод трепавица понирао си у моју самоћу
док су наше мисли нестајале
у замагљеном плаветнилу ноћи.
Leave a Reply