РАЗБИЈЕНИ ОСМЕХ
Прилазиш ми са осмехом
који се ломи на парчиће
у сурету са мојим погледом.
Устукнух од звука
разбијеног смеха
док смо пружали руке у сусрет.
На тренутак ми се учини
да сањам ружан сан.
Ветар ми поврати дах
и ја уроних у твоје очи.
Обараш их, тражећи парчиће
да их формираш у осмех.
Безуспешно.
Махнеш, и одлазиш.
Иње са дрвећа
утешно паде по мојој коси.
Пожелех да је то твоја рука.
Хладно је.
Једна суза побеже из ока
и претвори се у кристал,
а потом у капљицу воде
на мом длану.
*
Leave a Reply