РАЗМИШЉАШ ЛИ БРАТЕ
–
Дал’ размишљаш некада
мој мили брате
куда те то воде
твоји животни пути
дал’ савест ти понекад
на уво речи шапне
да живот ће проћи
ил’ само ћути.
–
Послушај мало боље
можда тихо шапће
изнемогла савест
од покушаја безброј
послушај макар једном
она једном стаће
јер од тих речи зависи
будући живот твој.
–
Знам смејеш се у себи
и у срцу ти слатко
речи ти ове сада
тако неразумно звуче
не видиш своју душу
која у болима јеца
сва у ранама лежи
твоје мисли је муче.
–
Зар мислиш да си добар
и да то може бит свако
слушаш те религије празне
које те с правог пута скрећу
ил’ „безгрешне“ силнике
који намећу веру и љубав
и оне који с мачем и огњем
нуде лажни мир и срећу.
–
Празнина, ништавило, нирвана
и измењена стања свести
лажно осећање блаженства
обманута и прелешћена стања
та пријемчива и вешта обмана
многе ће људе завести
чувај се брате од њих
јер спасења нема без покајања.
–
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply