Мали кос – Сретен Станчевић

МАЛИ КОС

Мали црни кос ,

ишао је бос,

процурио му нос,

јер озебо’ је скроз.

Узо’ је капут,

па кренуо на пут,

до свога доце,

јежића Јоце.

Ишо’ је брзо,

па се мало смрзо’,

да мало је пазио,

не би у воду згазио.

Гледо’ је у страну,

па закачио грану,

не би био љут,

да гледо’ је на пут.

И не би закаснио,

сат да је пратио,

ал касно је схватио,

у џеп га није ставио.

Уморан се вратио,

у лавор ноге ставио,

чај топли је скувао,

и од тад се увек обувао.

(Сретен Станчевић)

Препоруке

• Пролећна радост – Сретен Станчевић
• На крај села – Сретен Станчевић
• Мала причалица – Сретен Станчевић
• Недеља – Сретен Станчевић
• Љуте пчеле – Сретен Станчевић