КРУЖНИЦА ЗАТВОРЕНА БЕСТРАГОМ
*
Засукао си ми рукаве ведрином,
опточио ме коњима враним
одјену пољанама без даљина,
обрадовао ме Ванвременом,
удјенуо ме надом.
Сад покушај да одеш
играјући се својим трагом,
јер…
простор није ограничено поље,
већ кружница затворена бестрагом…
И не дам ти да ми одеш,
сад кад ми највише требаш
у даљинама које нас на вечност
заклињу
којима само још кружњичени требамо.
Leave a Reply