Не дам ти, не дам ти – Сретен Станчевић

НЕ ДАМ ТИ, НЕ ДАМ ТИ!

НЕ ДАМ ТИ СУНЦЕ ДА ГЛЕДАШ

НИ МЕСЕЦ, НИ ЗВЕЗДЕ ТИ НЕ ДАМ

НЕ ДАМ ТИ НИ ВАЗДУХА НИ ХРАНЕ НИ ВОДЕ

НЕ ДАМ ТИ, НЕ ДАМ ТИ !

НЕ ДАМ ТИ НИ ЗЕМЉУ ДА СТОЈИШ НА ЊОЈ

НИ ПЛАНИНЕ, НИ МОРА ТИ НЕ ДАМ

НЕ ДАМ ТИ НИ  РЕКЕ НИ ЈЕЗЕРА

НЕ ДАМ ТИ, НЕ ДАМ ТИ !

НЕ ДАМ ТИ ДА ВЕРУЈЕШ НИ ДА СЕ НАДАШ

НИ ДА СЕ РАДУЈЕШ,  НИ ДА ПЛАЧЕШ

НЕ ДАМ ТИ НИ ДА ЖИВИШ

НЕ ДАМ ТИ, НЕ ДАМ ТИ !

АЛИ ЋУ ТИ ДАТИ ДА НЕ ПОСТОЈИШ

И ТИ И ТВОЈ ИМАГИНАРНИ БОГ

ТО ЋУ ДАТИ ТЕБИ И СВОЈ ТВОЈОЈ БРАЋИ

ЈЕР СИ САМО ТО ЗАСЛУЖИО ДА ДОБИЈЕШ.

И ПРИЈЕ НО ШТО ТЕ РАЗАПНЕМ И УБИЈЕМ

МУЧИЋУ ТЕ И ДО КОСТИЈУ  ИШИБАТИ

ЈЕР ТИ НЕ ДАМ ДА МЕ ВОЛИШ И ДА МИ ДАШ ЖИВОТ ВЕЧНИ

НЕ ДАМ ТИ, НЕ ДАМ ТИ !

И НЕМАШ ТИ МЕНИ ШТА ДА ОПРОСТИШ

САМО  УМРИ ВЕЋ И НЕСТАНИ ЗАУВЕК

ЈЕР СВЕ ЈЕ ОВО САМО МОЈЕ

И НЕ ДАМ ТИ, НЕ ДАМ ТИ!

И ТАДА ЗАКУЦА СМРТ НА ВРАТА ТВОЈА

И ЗАТРАЖИ ТРУЛУ ДУШУ ОД ТЕБЕ ДА УЗМЕ

СТРАШАН ЕХО ИЗА ТЕБЕ САМО ОСТА

НЕ ДАМ ТИ, НЕ ДАМ ТИ, НЕ ДАМ ТИ!

(Сретен Станчевић)