ТИ НИКАД НЕЋЕШ ЗНАТИ
Одлазим на пут
и не враћам се више
сузе твоје лажне
нека неко други брише
немам више снаге
да још чекам те
одлазим заувек
и праштам ти све.
И сунчани ми дани
били тмурни
ко разговори наши
увек бурни
увек знала си да
разлог нађеш
и са речима нежним
ме вешто слажеш.
Твоји пољупци сласни
су били отровни,
и додири страсни
сад тако су болни,
ти никад нећеш знати
како се воли,
и како љубав права
зна јако да боли.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply