БЕЗ ЊЕ
Како празна ова соба је
када у њој више нема ње
када не видим јој лица сјај
када не греје ме осмех тај
када не чујем јој кораке
нежне, лагане ко облаке
када руке немам ком да дам
када ноћима се будим сам.
Ова кућа више није дом
добро нестало је све са њом
јутра љубав више не буди
златна зора више не руди
немам коме више кући доћ
немам коме рећи лаку ноћ
само туга ми је друга сад
празна душа, празан цели град.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply