АКО ОДЕШ ИЗ СОМБОРА
Кад одеш у било који град,
путем вољним
ил’ само тако,
а ни у један град
који не знаш
се не иде лако.
Отићи ћеш огрнут
зеленим плаштом
са круном на глави
и са тамбурицом у руци
што Сомбор краљевски слави.
Понећеш Сомбор
у своме оку
и желећеш негде
у своме срцу
да можда крадом
сусретнеш Ленку.
Јер, Боже мој,
негде у теби
ко кристална ваза
а то тамо негде
у неком граду
никада признао неби
скрио се Лаза.
Па ноћу дрхтиш
у туђем граду
ко зна у ком
где си морао
својом вољом
ил са намером
тек случајно се никако
не оставља свој дом.
Носићеш Сомбор
тако са собом
макар у џепу
држао парче канџије
са фијакера старог
у ком седи снаша
а на њој се билли
шлајер вије,
носићеш то уместо емајлије.
И тако огрнут зеленим плаштом
са круном на глави
признаћеш тамо неком
ма било ком
– у том Сомбору
вина има
што душу здрави
е не може то тек тако
да се заборави.
*
Leave a Reply