Баке и унучад – Елвира Петреканић

 

 

БАКЕ  И  УНУЧАД

 

ОНОМАД,  ЧЕКАЈУЋИ  АУТОБУС  НА  СТАНИЦИ,  ЧУЛА  САМ  СЛЕДЕЋИ

СИМПАТИЧНИ  РАЗГОВОР  ИЗМЕЂУ  ДВЕ  БАКИЦЕ.  ЈЕДНА  ЈЕ  ГОВОРИЛА

БУЊЕВАЧКИМ  НАРЕЧЈЕМ  А  ДРУГА,  КАО  МАЂАРИЦА,  ПОКУШАВАЛА

ЈЕ  НА  СРПСКОМ  ИНТЕРПРЕТИРАТИ  СВОЈЕ  МИСЛИ.

ЗВУЧАЛО  ЈЕ  ОТПРИЛИКЕ  ОВАКО:

 

ЈЕЕЕЕЕ…..ВИДИ!  ФАЉЕН  ИСУС  СНАШ  ЈУЛИШКА!  СТО  ГОДИНА  ВАС  НИСАМ ВИДЛА!  широким  осмехом,  видно  обрадована  прилази  познаници,  која  је натоварена

са  воћем  и  поврћем.

NÉZD  CSAK!  АММЕН  УВЕК  СНАШ  ЛОЗИКА. И  она  прилази  и  неспретно  је  загрли.

АВИ?  ВИДИМ  СА  ПЕЦЕ? Погледа  у  Јулишкине  корпе.

ЈЕСТЕ.  НАКУПОВО  САМ  МАЛО  ЗЕЛЕНАШ  И  ВОЋУ.  ЗНАТЕ  КАКО  ЈЕ  СВЕ  СКУПО  У……………МАЛО  НИСАМ  ЦОВО.  АЛ  МОРАМ  КУПИТ  ЗБОГ  УНУК.  ЗНАТЕ?  МОЈ  ЋЕРКА  КАЖЕ,  МОРА  СВЕ  БИТИ  NAGYON  FRISS. Објашњава  Јулишка  и  успут  попипава  оно  што  је  купила.

А  ЈА,  ЕТО,  БИЛА  САМ  У  ТОЈ  НИКОЈ   „РОБНОЈ  КУЋИ“  ЗНАТЕ…..  ОНАЈ  ШТО  ГА  ЗОВЕДУ  „КАТИЦА“.  КАЖЕДУ  ЧЕЉАД,  ТАМО  ЈЕ  СВЕ  ЕПТИНИЈЕ.  ПА  КАЖЕМ,  ДА  ВИДИМ  И  ЈА  ТО  ЧУДО.  КАД  ТАМО!!….ДА  ВАМ  НЕ  КАЖЕМ……  МА  ЛАЖЕДУ!!!!! – говори  Лозика  доста  гласно и како  тече  разговор,  све  је  жешћа.   ОМА  МИ  СЕ  ДИГО  ШЕЋЕР……….САМО  НЕ  ЗНАМ  ОД  ЧЕГ    СЕ  ДИГЛА  КАФА,  ПА  МЕСО,  УЉЕ….БРАШНО …. ДА  ВАМ  И  НЕ  РЕЂАМ.  ЗНАТЕ  ВИ  И  САМИ.  А ДА  СЕ  ЈА  ВРАТИМ  ОТКАЛЕГ  САМ  И  ОДЛУТАЛА.  ТАКА  САМ  БИЛА  ЗДРАВО  БИСНА  ШТО  ЈЕ  СВЕ  ТАКО  СКУПО…..  ПА  САМ  ВАЈД  ШТОГОД  И  ОПЦОВАЛА.  САМО  ЗНАМ,  ДА  МИ  ЈЕ  КОГОД  КАЗО,  ДА  САМ  ВИШЋУРА!!

ПРЕПОЗНО  ВАС? – изненади  се  Јулишка.  А  Лозика  је  ошине  погледом  па  ће:

НЕМОЈТЕ  МЕ  И  ВИ  ИДИТИ!  ЈЕВО,  И  АВТОБУС  МИ  ОЧО  ПРИД  НОСОМ.  САД  ЋУ  СЕ  БОРМЕ  И  НАЧЕКАТ!   ПРОВЕЛА  САМ  ВРИМЕ  ОДЕ  У  ВАРОШИ  КОГОД  УТРАВАЛО!

NEM  BAJ !!! БАР  ЋЕМО  ИСПРИПОВЕДАТ  СЕБЕ.-  видно  обрадована  реагује  Јулишка.  

ДОБРО  КАЖТЕ. –  прихвата  одмах  и  Лозика.  ПА  КАКО  СТЕ  ВИ?  КАКО  ВАШИ?  КАКО  ВАМ  ЈЕ  МАЛА  УНУКИЦА?  КАЛИКО  ЈЕ  ЊОЈ  САД  ВРИМЕНА?-  изусти  све  одједном.

ПА  КАО  И  ВАША  УНУК.  ДВА  ГОДИНА.  JAJ,  ÉGYEM  MÉG  A  SZÍVIT….ТОЛИКО  ЈЕ  СЛАДАК,  ДА  ТО  НЕМОГУЋЕ  КАЗАТ. –  говори  она  с  осмехом  на  лицу.  КАЗАО  САМ  ЈА  МОЈИМА.  ШТА  ЧЕКАДУ?  ТРЕБА  ВЕЋ  БАР  ЈОШ  ЈЕДАН.  МАЛИ  ЈЕ   МЕНТАЛИТЕТ,  НЕ?  НЕ?!- говори  она  сва  важна

мислећи  да  је  рекла  нешто  веома  добро.

ШТА  ЈЕ  МАЛИ?! – рече  Лозика  пискутавим  гласом.  КАКЕ  ВЕЗЕ  ИМА  МЕНТАЛИТЕТ  С  ДИЦОМ? – избечи  се  не  разумећи.

 

 

JAJ  DE  HÜJE  VAGYOK….. рече  Јулишка  збуњено –   НАТАЛИТЕТ,  САМ  ХТЕО  КАЗАТ,  НЕ  МЕНТАЛИТЕТ.- успут  се  и  насмеје.  А  Лозика  је  одмери  омаловажећим  погледом  па  наставља:

КАКО  СЕ  ОНО  И  ЗОВЕ  ВАША  УНУКА?

ДАНАЈЕЛА!- рече  Јулишка  сва  важна.

А  НАШ  ЈЕ  ДАНАМИР!  СРЦЕ  МОЈЕ.  ПУНА  СУ  МУ  УСТА  ЗУБИВИ!  СВЕ  ВЕЋ  ИДЕ!   Пренемаже  се  Лозика.

А  НАШ  БОМЕ,  УВАТИ  БАТАК  У  РУКА  ПА  ТАКО  ГРИЗЕ!- хвали  се  Јулишка.

ДА  ВИДИТЕ  НАШЕГ  КАКО  ВЕЋ  ИЂЕ  НОЖИЦАМА!  СВЕ  ШЕВЕЉА!!

ДАНАЈЕЛА  ВЕЋ  И  ТРЧИ! – 

А…..  НАШ  БОМЕ,  КАД  ЧУЈЕ  ОНУ  ГОЛОГУЗУ   ПИВАЉКУ….ТАКО  ЗАПИВАВА  И  ПОЦУПКУЈЕ  НОЖИЦАМА!

Јулишка  видно  размишља  чиме  би  могла  парирати  па  када  се  сети  сва  се  озари:

ОВАЈ……  А  МОЈИ  ЗНАТЕ,  ИМА  КЛАВИР  КОД  КУЋЕ.  ПА  КАД  НАШ  МАЛА  СЕДНЕ  ЗА  КЛАВИР  И  ПРСТОВИМА  КУЦКА  ОНО : – “BOCI  BOCI  TARKA…”пева  мелодију  дечије  песмице. Лозика  је  сва  пренеражена.

СА  ДВИ  ГОДИНЕ!!!!????

ЈЕСТЕ!  ВИ  НЕ  ВЕРУЈЕШ?  МОЈ  УНУКА  ВУНДЕРКИНДЕР!!!! Говори  Јулишка  победоносно. А  Лозика  извали  назалним гласом и с  неверицом:

ШТА  ЈЕ  ВАШ  УНУК?!

ВУНДЕРКИНДЕР!!! Говори  јој  сва  важна 

ВИ  НИ  НЕ  ЗНАТЕ  ШТА  ЈЕ  ВУНДЕРКИНДЕР!!!!! – погледа  Лозику  дигнутог  носа  и  обрва.

 БОООЖЕ,  ТАКО  СЕ  ПРАВИТЕ  ВАЖНИ  КОГОД  КАКИ  HAĐMEŠTER!  – говори  јој  сада  већ  помало  љута  Лозика,  али  И  она  каже  нешто  чиме  ће  парирати:

А…..МОЈ  УНУК  БОРМЕ  ВЕЋ  И  РЕЦИТУЈЕ!!!!  И  ТО  НЕ  МАКАР  ШТА,  НЕГО  ПИСМЕ  ОД  МИКЕ  АНТИЋА!!!    говори  брзо  И  гледа  у  Јулишку,  да  ли  је  поверовала.

АМОЈА…….ЗНА  ВЕЋ  И  СВЕ  СЛОВО!!

Из  Лозике  сада  већ  извали  бес:

ИЂТЕ  ВИ  У  ПЕРШИН!!!!

ЗАШТО?…..  КАЖЕМ  ЈА  ВАМА.  МОЈ  ЈОШ  И  ПИШЕ!  ТАКО  ЛЕПО  СЛОВО,  HOGY  CSAK  NA!!!! говори  Јулишка  победоносно.

САД  СТЕ  ВЕЋ  ЗДРАВО  ПРИТИРАЛИ!!!! – виче  Лозика.  ДА  ВАМ  СЛУЧАЈНО  НЕ  КАКА  И  ЗЛАТА?!!!

Јулишка  мало  застане  размишљајући.

СЛУШАЈТЕ…..  ТО  ЈОШ  НИСАМ  НИ  ГЛЕДО!  АЛ  ДОБРО  ШТО  КАЖЕТЕ.  МОРАЋУ  ВИДИТИ!    рече  захвално.  Лозика  је  посматра  спуштених  усана  с омаловажавањем  И  говори  сада  већ  више  себи  него  њој:

ВИ  СТЕ  КАНДАР  ТРИРЕД  СТАЛИ  УРЕД,  КАД  СУ  ПАМЕТИ  ДИЛИЛИ!  АЛ  ДОК  СТЕ  СТИГЛИ  НА  РЕД  ПАМЕТИ  ЈЕ  НЕСТАЈАЛО!!!!….  А  ШТА  СЕ  ЈА  И  СЕКИРАМ?!  ЈЕВО  ИЂЕ  МИ  И  АВТОБУС!……..  ВАКО  ДОСАДНУ  ЖЕНУ  БОГ  НИЈЕ  ВИДИЈО!!  АЈД  ЗБОГОМ!!!

ЈА  ДОСАДАН!!???  – ту  се  наљути  и  Јулишка  и  незадржавајући  се  виче  на  Лозику : ТО МИ  ЈОШ  НИКО  НИЈЕ  КАЗО!!!!  НЕГО  ВАМА  ЈЕ  КРИВО  ДА  ВАША  УНУК  НИЈЕ  ПАМЕТНА  КО  НАША!!!!  ШАШАВИ  ЈЕДАН!  ЗБОГОМ!!!!!

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>