Б Е С К О Н А Ч Н О
Кад би врата перцепције
Широм отворили,
Човеку би се указало
све онако како јесте,
Бесконачно…
Јер човек све гледа
Кроз уски прорез своје пећине,
А кад би само могао,
Постати орао…
Са крилима од ваздуха
Он би лако све сагледао
Разјасница би се сама указала
Простор и Време би
као од шале разумео,
И винуо се у Бесконачно…
Ал’ како пећину надваладати?
Кад лажно уточиште пружа,
Сигурност гранитне доламе,
Ма, порушимо пећине,
И лажну сигурност њихову,
Полетимо у Васиону,
Додирнимо небо….
Leave a Reply