БОГОТРАЖИТЕЉ
Неописив додир три танане нити,
три зрака светлости пробуђене зоре.
Тај титрај лепоте, свих дугиних боја,
нежношћу својом освешћује ми снове.
Живим кроз простор, почетка и краја,
ко безвремена искра Твоје суштине,
ко топлина истине препознатог пута,
на прагу свесности Божанске истине…
Боготражитељ ЈЕСАМ, дал’ ми је то име,
ил’ сврха живота, исходиште пута.
Дубока тишина сву ме испуњава,
кроз јеку празнине унутрашњег мира.
А титрај свесности, ко делић суштине,
чини се да ново сазнање формира.
Кад Јесам, дал’ могу да будем са Тобом,
док обитаваш у мени целином бића.
Дал’ ову тишину Ти чиниш истином,
и дал’ нам је празнина заједничка прича…
Прича живота, космичка искра,
траг светлосне суштине, дубина мира..
Негде кроз простор израња истина,
трагом светлости космичких додира.
*
Leave a Reply