ДЕТЕ
На трошним крхотинама сећања, будим се
Нестају
Из мене голубови заборава одлећу
Остављају само обрисе
Белим крилима бришу снове, из илузије сатканих
Осврћем се
Не осетим више…сећања
Између њих и мене, стакло од јаве
Дебело
Илузија збиље помешана илузијом сна
Иза стакла….граја
Природа расцветана
Топло
Ја..дете
Овде
По стаклу куцкам
Огледам се
Иста, а страна
Дете из себе призивам..да разбуди сан…
БРАНКА ШАНТА 21.11.2010.
Leave a Reply