ЕКОНАДОБУДНИ
Било је то прије пола века
десио се покрет, текао ко река.
Младалачким жаром
свакога је јутра
од пролећа рана,
ступала на сцену
вредна дружина –
МЛАДИХ ГОРАНА.
За сво то прохујало
акцијашко време,
успели су засадима пошумити
многе оголеле просторе
наше тадашње земље.
Ал’ од скора, задеси нас
баш ђаволска срећа.
Доспело се до злослутне теме,
сручило се одједанпут
на слабашна плећа
мукотрпно и претешко
од проблема бреме …
Сушне су године учиниле своје
па нам младе саднице
већ дуже времена
и жедне и гладне
увенуте стоје.
Супротно од сушних,
заређали дани кишни,
косачима,
градски травњаци
посташе сувишни.
Исукаше косилице
ужаса и страве,
да би стали на крај
бујном расту траве,
разној самониклој
па и оној опасној –
травиамброзијској,
и сетвено масној
острвско-енглеској,
које су ко велом скрили
дрворедна лица
тек за живот спремних
млађаних садница.
Постале су тако
мета и успутна штета!
Задобише болно-смртне ране,
оплакане сузом росе скотрљане
низ увело, прво, у пупољку лишће.
Остале су без стасања грана,
без крошњи, без круна
из снова ГОРАНА
намерника –еколошко умних –
заслугама
“еконадобудних“!
Leave a Reply