ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ
Колика је љубав у срцу мом
кад страстима оно постаде дом
кад гордост и сујета у њему живе
кад гуше га магле, порочне и сиве.
Кад и увреда ситна запали пламен
кад зна бити круто и хладно ко камен
кад искрено молит и праштат не уме
кад промисао Божију не позна и не разуме.
Без милости Твоје пропаст ми прети
без заклона Твога страх ће ме смлети
без помоћи Твоје куда ћу смети
без љубави Твоје од туге ћу мрети.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply