ГРАДЕ МОЈ
У улици старој поглед ме носи
ка једној клупи где грле се двоје
у прошло време мисли ме вуку
када љубио сам дивне очи твоје.
Граде мој, Граде мој
у нашој равници ти вечно стој
ту пронађох љубав, пољубац први
Суботицо моја срце те грли.
Душе драге, пријатеље добре
детињство и младост, снове, идеале
и љубав своју, којој срце дадох
те руке мале коју срећу су ми дале.
Граде мој, Граде мој
у нашој равници ти вечно стој
ту пронађох љубав, пољубац први
Суботицо моја срце те грли.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply