ГУМЕНЕ ЛУТКЕ
Пријатељи заједнички? Немамо их. Познанике тек. О мене се очешу у пролазу и остављају привидно сазнање о меџусобном познању. Одбијају да бивају искрени. Не либе се да буду дволични. У својој пластичности бивају гумене лутке у покрету. Пред мојим очима фолирају но у очима и даље остају грешници. Одбијају да опће у искреном. Праве се да су будни. Функционирају на батерије. Црпе позитивну енергију из свега што њоме зрачи. Приспјели подаци ка теби о мени из њих миришу нездраво. Ти си наиван ако вјерујеш у точност нечега што ти други о некоме, тко присутан није, говори.Ако не посједујеш ниску латентну инхибицију и не блокираш свјест од вишка информација постоји опасност да све то нападне ум. Њих ће свакако да изгризе савјест. Теби ће се згрчити мозак.
О мене су се очешали лудаци. О тебе се још увјек трљају. Обневидјео ћеш отићи и тражит ћеш оно мјесто. Кад прочистиш мисао у самици самога себе схватити ћеш, као што сам и ја, никада ниси сам довољно чист да би сијао на олтару. Не треба ти зачин нит со да би опет пасао траву. Невину. Незаписану. Када се тргнеш и откинеш схавтити ћеш. Не треба очекивати од људи оно што не носе у себи.
Са лакоћом се свему учини крај. Не треба нападати пројектилима. Они који имају циљ разаралачког малаксават ће полако. Њихов језик орат ће плитко. Нерви више неће уздрхтати пред лажним просијаком који тражи образац да је успио у превари.
Давно сам престала да се окрећем за крезавим псима који су парали уши нескладним лавежом. Показујући своју бестид и бесћуд ујели су сами себе. Ја сам се осмјелила. Изашла сам у свијет. Путујем простором који замире. Одавно сам поцјепала детаље. Казујеш како су ми они потребни. Ограничио си слику о мени. Сузио си је тако што си мене стрпао у мислима својим у сужањ тамница у којима мислиш да обитавам. Не препознајеш ме да би ме познао. Видим. Завјесе си намакао као мрене на очи.
Не подносим коректан брак јер не вјерујем у брачне вјечности. Подносим љубав и њену трајност. Кад она стане радујем се коначности.
Кореспондирати дармаром је као да се кинђуримо блатом. Стиче се утисак да смо блесави. Но нисам као други. Не тражим ништа. У невидљивим улицама одражавам менталну хигијену са тобом. Твој мистични одлазак од мене, мој од тебе оставља простор да мастурбирамо и опћимо сами са собом. Као и прије сусрета у невидљивим сферама. Ми смо они који желе хиљаду ствари одједном немајући вјештину дефинисиња шта нам је заиста потребно. Но једно знамо, утичемо на помјерање свемира ван нас унутрашњим силама.
Leave a Reply