ХЕЈ МАЧОРУ
Вјетар дува, киша лије
један мачак покрај пећи
своје кости
старе грије.
Страх и трепет
некад бјеше
за немирну
мишју “клапу”,
а сада му
тешко пада
да подигне
чак и шапу.
То видјели
мали миши
од радости
скачу, цичу
и на ухо јадном мачку
ругајући
гласно вичу:
“Хеј, мачору,лијени створу,
ти мишији
баш злотвору,
прошли су ти
славни дани
и сада смо ми мишеви
сви у кући
газде главни”!
Leave a Reply