СФ прича
И З Б О Р
Откад им је милошћу Створитеља омогућено да посматрају Земљу, два тамноока милолика бића налазила су задовољство у истраживању људског мравињака са циљем да остваре задатак који је Створитељ постављао сваком од безброј малених бића настањених у Астралној сфери.
Милост Створитеља огледала се између осталог и у томе да омогући избор родитеља са којима би та малена бића започела и живела свој земаљски живот.
Избор родитеља није био ни мало лак, јер су и укуси били различити, па је Створитељева милост била оптерећење и изазивала стрепњу од погрешног избора. Е, таква два тамноока милолика бића заједно су и без журбе бирала кандидате за своје родитеље. После напорног дана причали су своје утиске једно другом и тако проводили време које су имали у изобиљу, јер им Створитељ није постављао рок избора. Све је било препуштено њиховој вољи. После извесног времена та два мала бића приликом разговора о људима на Земљи, почела су примећивати да им се укуси подударају.
„Ја желим тамнооке родитеље, милог насмејаног лица“ – рече једно од бића. „Ја желим милолике родитеље тамних очију, баш као што су моје“ – рече друго биће. Враголасто су се насмејали својим жељама које су се тако лепо подударале.
Једног јутра, одлучише да прекину потрагу. У смирај земаљског дана избор је био извршен. Решили су да одспавају док сунце поново не осветли Земљу и тада ће једно другом показати кога су изабрали за своје родитеље. Нестрпљиво и бесано провели су време до изласка сунца на Земљи. Пажљиво су осматрали људски мравињак, док један од њих не узвикну: „Ено, то ће бити моја мајка“! – А у потрази за изабраним оцем, није запазио зачуђено лице другог бића.
„Ено, то ће бити мој отац“ – узвикну поново и поносно погледа у свог другара. „Али, промуца он – ја сам одабрао исту мајку и истог оца – обоје су тамних очију и милог лика, баш као ја“. „Зар ја не изгледам исто“ – одговори други увређено.Чинило се да су први пут довели у питање своје пријатељство.
Пошли су заједно Створитељу који је морао да одобри избор родитеља, а понекад и да пресуди. Скоро у глас изложили су заједнички проблем. Створитељ се благонаклоно смешкао док су они узбуђено причали и убеђивали га ко је први угледао одабране родитеље. Он је већ имао решење, али је чекао да мала бића заврше своју бучну причу.
Размишљао је: Ако су мушкарац и жена изабрани истовремено од два иста бића, онда су и једни и други заслужили да буду заједно. Саопштио је своју одлуку: „Обојици ћу испунити жељу – омогућићу вам да имате исту мајку и истог оца – а њима ћу подарити два милолика бића која су их одабрала за родитеље“. „Надам се да ћете бити задовољни својим избором“ – махну својом свемогућом руком и два малена тамноока бића истог тренутка нађоше своје уточиште на Земљи.
И кад се измењаше три годишња доба, родили су се као браћа близанци, на радост родитеља које су сами одабрали. Негде – тамо, у Астралној сфери – Свемогући се смешкао са одобравањем. Учињен је још један добар избор, само да га земаљски живот не поквари.
Leave a Reply