ИЗНОШЕНИ ЖИВОТ
Живим у сенци старога сна.
У магли, на хоризонту сећања
слутим убод варљивог тренутка наде.
Лебдим у замагљеном плаветнилу
док треперава ноћ
односи овај изношени живот.
Иње звездане прашине
најављује одмицање времена
у сопствену празнину,
док тишина понорница
сабласно одзвања
зачарана сјајем пуног месеца.
Leave a Reply