ЈОШ ПАМТИМ
.
Љубав још титра
пред оком
и срце буди из сна,
назирем лик,
а не сећам се
више имена.
Не сећам се више
ни боје ока,
а памтим,
заклињ’о се
да ме воли,
клео се у најдраже,
клео се у Бога.
Боже!
Зашто ми је драг и сад,
а не сећам се више
ни имена…
Leave a Reply