КЕЦ ИЗ ВЛАДАЊА
Данима већ немам мира,
атмосфера врло стресна,
остали су без манира…
Тата љут, а мама бесна!
Срам их било, баш су деца,
дајем им по једног кеца!
Пукле су им везне жице,
па због тога и ја трпим!
Тињају к’о жеравице
док ја бесне рупе крпим!
Срам их било, баш су деца,
дајем им по једног кеца!
Мама звоца, тата виче,
све мање на људе личе…
Зоолошки им више лежи
јер се тамо урла, режи,…!
Срам их било, баш су деца,
дајем им по једног кеца!
Неутралан ја у рату,
волим маму, волим тату!
Код мене су равноправни,
послаћу их на поправни!
Сузана Кривокапић
Leave a Reply