с.к.о. – 2016.

1. страна

САДРЖАЈ:

1. страна: БОЈАН РУВИДИЋ

2. страна: СПОМЕНКА ДЕНДА ХАМОВИЋ 

**************************************************

Име и презиме:        БОЈАН РУВИДИЋ

Место:                               Шабац

е-маил:                              ruvidic.boja@gmail.com

Биографија

Рођен сам 20.11.2001 у Шапцу. Идем у осми разред основне школе, активан сам спортиста и највише волим да пишем песме у слободно време.

    ***************************

1. ЉУБАВ

Када сунца нема
твоје очи сјаје.
Ко те воли,
ко ти љубав даје?
Када си ту
хвата ме трема,
срце ми лупа –
нешто се спрема.
О, девојко,
има ли секунда, минута,
да не мислим на тебе?
А срце ми лупа, лупа …

***

2. ПРАВА ЉУБАВ

Рекао бих ти… што другој не би
само да будеш моја …
Све моје поклањам теби,
само да твоје очи сјаје,
да те волим, да ти љубав дајем,
да те чувам, пазим,
да те негујем … и мазим.
Да крај мене будеш стално
да у теби видим крај у бескрају,
да будеш моја верна љубав,
јер за мене не постоји друга.

***

3. ТИШИНА ЉУБАВИ

Покажи ми пут до моје среће,
Извини,погреших…јер моја срећа си ти.
Приђи… пољуби ме,
Хоћу да осетим топлину и жар твојих усана,
Хоћу да сви знају колико те волим,
Нек сви чују и знају,
Нек тишина мало ћути,
И свет ће стати када сазна да те волим,
И време ће стати када сазна да те пољубих,
И сви ће знати да си моја…моја и ничија више.

***

4. АНЂЕО

Анђеле …
ти то слете с неба?
Обасјаваш ли то мој пут ове чаробне ноћи?
Приђи …
узми ме за руку и води…
Идем…
са тобом ћу свуда поћи.
Ако одеш…
нестаћу и ја,
јер откад си дошла,
мој живот си постала.
Немој отићи…
немој нестати!
Воли ме… грли ме …
немој престати …

***

5. КАДA ЉУБАВ РЕШИ ДА ТЕ ОСТАВИ

Још једна ноћ је прошла…
тебе нема.
Сваког тренутка погледам на врата,
и све мислим да си се вратила, да си дому дошла….
али ипак ниси.
Оне несретне ноћи спаковала си ствари,
окренула се и путем бољег живота – отишла.
Зар је то љубав ?
Живот добар имао нисам,
али имао сам тебе.
Нисам имао среће,
али сам имао љубав твоју.
Немам ни сестру ни брата,
али ти си увек била поред мене….
а сада… сада ни тебе немам.
Полако нестаје и део мене који те је бескрајно волео.
Зар је то љубав?
Наша прва слика у џепу ми спава.
Неке се љубави поново пробуде,
неке заиста оживе,
али наша ипак неће,
јер си и сама схватила
да је нашој љубави, радости и срећи крај…
али шта ћеш… кажу – то је живот.
Погледаћу на врата опет,
али овај пут,
јер сам се сетио најсрећнијег тренутка у мом животу,
тренука, када сам те у наручју своме на врата ова унео…
Ето, оде моја љубав,
срећа, мој сапутник,
а ја….
ја не знам шта ћу,
сад када је свему дошао крај.

***

6. ПОГЛЕДАЈ У НЕБО

Погледај небо, види како је прозирно и ведро…
тако високо и недостижно…
Погледај у реку,ову хитру хладну воду,
запитај се куда она жури …
На то питање добићу свој одговор.
Сва моја надања о теби,
бацам у заборав…
Волим те љубави од живота више,
ти си ми живот, ти си ваздух који удишем,
а ја сам само један уморни просјак,
који лудо тражи своју љубав, слободу ,срећу.
Ако ме ти одбациш ,другу тражити нећу,
живећу онако како треба,
чека ћу…
Живот ми је претежак,
дође ми да плачем,
да неког загрлим што јаче,

***

7. НЕ ПЛАЧИ

Не плачи сада када је крај!
Толико сам патио и чезнуо за тобом,
чекао те као као жедан воде,
као гладан просјак хлеба,
као бољи живот…
Тражиш да заборавим све,
а ћу једино заборавити тебе.
Тражио сам само један твој осмех,
један пољубац, загрљај,
наговештај љубави да ми даш.
Док сам ја будан сањао твоје лице,
ти на мене ни помислила ниси.
Садa немој да плачеш
што је свему крај…

***

8. УМРЕЋЕ ЉУБАВ НАША

Нек је проклет дан кад те сретох,
кад те сретох и заволех!
У живот мој си ушла,
направила буку и галаму
у мени немир створила,
али нека,
ја те ипак те волим.
Као што је човеку суђено да умре
умреће једном и љубав наша.
Као што брод некад удари у стену
потоне и нестане,
потонуће и љубав ова,
али ако је мени суђено,
ако морам умрети од лепоте твоје –
онда не жалим.
Када умрем
ти дођи,
спусти цвеће на мој гроб
шапни коју реч,
затим се окрени и пођи даље…
Само ћу тако спокојан бити
кад већ умрех без љубави твоје…

***

9. СВЕЧАНИ ТРЕНУТАК

Нека је свечани тренутак
када сам угледао твоје драго лице,
нека је вечна секунда
када ме је твој поглед дотакао.
Нека је незабораван час
када сам чуо твој мио глас –
поклон славујима.

Како описати овај сусрет –
тебе, твоју лепоту?
Мислим …
Описати се не може …

Чујеш ли како моје срце куца,
чујеш ли мој тихи глас
како ти певуши, шта ти шапуће…
Колико си лепа!

Желим да знаш да те волим.
Желим да знаш
да чекам моменат
када ће се наше усне дотаћи,
наша срца заједно куцати,
наше душе једно бити …

Много те волим!

***

10. ЈЕДНА ЈЕДИНА

Само је једна увела ружа,
у овој великој башти.
Само је она леп и црвен цвет у мој машти.
Један је сан био кошмар
међу хиљадама других,
а сваки ми је дан све црњи и црњи,
у души је мојој јад и бол нем,
само ја лежим, тугујем, због ње мрем…
Само је она знала љубав да пружа,
само је она знала кад сам срећан, а кад тужан.
Само она , једна једина…

***

11. ТУГА

Стихове ове пишем
да избацим тугу из себе ,
и тако покушавам
преболети тебе.

Седим испод старог бора ,
Размишљам …
сваки ми је дан без тебе као ноћна мора.
Свака радост и срећа
постаје све црња , гора…

Ево туго овде седи,
седи, шапни, викни …
Како ми је она ?
Рана на срцу боли, жари, пече
моје љубави нема ни ово вече.

Душу ми цепају
гласови чудни ови ,
опет боли, боли…
Суза из ока креће,
осећам –
љубав се моја
више вратити се неће.
Док ја болујем,
кажу
она с другим већ је…

Опет тужан на трави лежим,
гледам плаво небо,
пространо и ведро,
звезде ове као њене очи сјаје,
отишла је другоме се даје …

***
12. ЗА ТЕБЕ

Гледам у раширене малене руке.
Испуцали дланови до крви од хладноће,
очи пуне суза, избледеле од муке …
Дубок поглед лети преко пољана,
шума, планина – у недоглед.

Пролеће је стигло, свима је топло
само не и мојој души,
само не и срцу моме.

Несрећан зовем име твоје,
желим да славуји за тебе песме поје,
желим да ми ново тело скроје –
за тебе …

***

13. ДОТАКНИ МОЈУ СЕНКУ

Ослушни…

како ме у сутону поново додирује

име твоје…
Дотакни, моју сенку, ако желиш…
Сети се, покушај…
 Погледај, више нас  нема.

Отишла си… 
Оставила си сан, без ноћи, 
јутро, без зоре,  
небо без звезда,  
ноћ без таме,
оставила си успомене.

Нисам знао за љубав,
али заволео сам.  
Нисам знао за лепоту 
али видео сам.  
Нисам знао за тебе,  
али осетио сам…

 
 Још увек , 
пољем се шири , 
мирис јоргована,  
мирис моје љубави које више нема.

Увенуће и цвет који си посадила,  
нестаће мирис који си оставила,
али не и ти.

Ослушни…

како ме у сутону поново додирује име твоје   …
Дотакни, моју сенку, ако желиш…
Сети се, покушај…
 Погледај , више нас  нема .

 Отишла си 
Оставила си сан, без ноћи, 
јутро, без зоре , 
небо без звезда , 
ноћ без таме ,
оставила си успомене.
Нисам знао за љубав , 
али заволео сам , 
нисам знао за лепоту 
али видео сам , 
нисам знао за тебе , 
али осетио сам … 
и још увек , 
пољем се шири , 
мирис јоргована , 
Мирис моје љубави које више нема .
Увенуће и цвет који си посадила , 
нестаће мирис који си оставила , 
али не и ти.