с.к.о. – 2019.

1. страна

САДРЖАЈ:

1. страна: СПОМЕНКА ДЕНДА ХАМОВИЋ (биографија)

**************************************************

СПОМЕНКА ДЕНДА ХАМОВИЋ

****************************************

1. БУДИМО ЉУДИ – ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ

Полако у плићак Пацифика загази
Погледа у небо – дуго и молитвено
Па два бела облутка из бистрине узе
Пољуби их, стави у џеп и прекрсти се
Тај човек, мали растом – горостасне снаге
Један је од нас – стамен, све надрастао нас
Духовношћу, смерношћу и благодарношћу
Душу блажи тихом речи – кȏ тамјан лечи –
Гојко Стојчевић, на Усековање рођен –
Васпитач, вероучитељ, монах, владика
На трону Светог Саве устоличен као
Четрдесет и четврти српски Патријарх
По апостолу Павлу добио је име –
Са његовим смислом стопљен – мали пред Богом
Велики у бивству – у Светлости је вечан –
Мисионарством жедне и гладне целио
Занате знао, стварао – и резбарио –
Наравствен, благоразуман – сушта саборност
Символ вере и словљен: „Светац који хода“
Здравља је крхког био – исцелив’о га Бог
„Будимо људи, увек и свуда“ – завешта
Његова Светост свом роду и народима –
Патријарха Павла верници молитвама
Испратише у вечност – пред претке у Светлост.

 

2. СВЕТА ПЕТКА

Света Петка, заштитница ‒
Мук своје душе – путања пуста
У осмеху жени се скрива ‒
Не да да на лицу заблиста.
Света Петка, благодушна ‒
На животну стазу руку полaже
Жена се у молитве Њој свила ‒
Кад подивља трње патње блаже.
Света Петка, подвижница ‒
Пред Иконом груду груди буди
Жена своје бурне дане отвори ‒
Мисли јој поведе из студи.
Света Петка, милостива ‒
Кад уздах рије и крвљу броди
На склопљене руке чело клоне ‒
У храбри мир душу жене води.

 

3. БЛАГОДАТ МОЛИТВЕ

У благодатној светлости
Заталасам своје страсти
Мравињају испод коже
Предајем се Теби, Боже
Молитва ми све пошасти
У дланова пољуб спусти
Немири усана творе реку
И у тиховање сузно теку
Блажи ме буђење свевида
Молитва чисти нус* и вида.

 

4. МОЛИТВА ЗАМЛАДИ

Молитва ми немир греје
А камена мис’о моли
Кад грудима гребе, веје
Жара клија, тело боли.
У пољубу ми дланови
Mајко Света, астрал жељан
Бди невидан – сна тонови
И пупоља Јаства љиљан.
Полен сеје, бол замлади
Чува ме, у Наду свије
А душу ми сву окади
Мир у немир тихо лије.
Молитва ми питалице
Милује и груди зари
Звезде роје луталице
Тка у јар мир и умири.
Мајко Блага, све пасије
Солилоквиј – дрхат мисли
Нус* свих људи у Вери је
Из Молитве мир израсли.

Нус* ‒ Дух, интелект; код Анаксагоре: душа света; код Платона и Аристотела: душа која мисли, а по којој се човек разликује од животиње. (грч.)