КРУГ ТИШИНЕ
рефлексија указује
усуд
– постаћу тишина!
нитко неће знати
а већ одвећ је јасно
спавам
испод смрти
у измишљеном свијету
како ли се завршава
излишеност бритка
– нитко неће знати
постаћу тишина –
фрактура мекоће
хладно је без тијела
зар и у оног који спава
шупља јама сумња?
не позна себе трајност
_бешчулно празнина
очајава
– сад кад имам двије сјене
слободна сам
у могућности безличности
бивам
изгубљена
ништа више
не може се збити
у јами нутрина
безазленост нуди…
као тешка киша
тијело лако пада
– нитко несмје знати
постадох тишина.
*
Leave a Reply