ЉУБАВ ЗНА ДА БОЛИ
У школску клупу испред мене,
кад год је села лепа Лана,
срце моје лупати крене,
и пита се: да ли ме воли Лана?
То питање тешко мучило ме дуго,
ал питат је нисам никако смео,
како да јој приђем и у очи кажем,
да сам је тако јако заволео.
Ту дилему страшну решио сам храбро,
и узео ствари у своје руке,
можда ће ме напокон приметити тада,
па ћу се решити своје велике муке.
Кад је села у клупу лепа Лана,
ја повукох њену кику плаву,
и стварно ме приметила, о дивног ли дана,
ал и уштинула за руку моју малу.
Бол је та ипак слатка била,
јер погледи наши тада су се срели,
извини, рекох, ал ја те волим,
и дадох јој један леп цветић бели.
И док смо ишли из школе кући,
знао сам да ме лепа Лана воли,
уштинула ме опет и осмех упутила,
заиста та љубав зна да боли!
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply