НА ПЕРОНУ ЧЕКАЊА
*
Тако бих волела,
осмех са тобом поделити,
тугу са тобом одагнати,
срећу са тобом дозвати.
Осмех нам се вечито скрива,
туга нам кирију платила,
а срећа уплашено ишчезава.
Чекај! Стани!
Осмех нам некад извири,
Туга застане пред вратима,
а срећа наговештај да!
Бар да је једном,
успемо препознати у пролазу,
као сапутник на перону ,
кога сад сретнемо и никад више.
(Татјана Драгичевић Радичевић)
Leave a Reply