ОКРЕЋЕМ ТИ ЛЕЂА…
*
Ако себе желим спасити…
Окрећем ти леђа…
Моје очи ме не слушају…
Моје мисли ка теби путују…
Уздах ми се у причу заплете…
Осмех заледи…
Кад бациш поглед на другу…
Ослушкујем твој глас…
Надам се твом смеху…
Залуталом погледу…
Окрећем ти леђа…
Ништа ме не додирује…
Ни твој скривени поглед…
Ни гласније изречене речи…
Које пажњу моју траже…
Ни благи осмех на твојим уснама…
Овако спашавам себе…
Узалудне чежње…
Тихе боли…
Јер тужно је срце…
Ако за љубав мора да моли…
Leave a Reply