ОПОМЕНА
Смрачило се небо
разлиле се кише
градови и села
не виде се више
прекрила је вода
људских руку дела
омела је није
ни дечја суза врела.
Задрхтало срце
свакога човека
што урличе, кида
подивљала река
некада мирна
тиха и блага
сад руши и меље
сва места нам драга.
Разјарио се ветар
све ломи у бесу
у страху се људи
моле и тресу
распукла земља
гута и носи
ко подивљала хорда
пред собом све коси.
На људима, земљи
отворене ране
бујица бесна
никако да стане
тужно је небо
и природа цела
ал неразумна дела
до овог су довела.
Нечовештва, греси
назаситих људи
човек игра се Бога
над природом блуди
бумеранг се враћа
посејано жање
кад будемо бољи
катастрофа биће мање.
И невин трпи, гине
невреме не бира
што страдају и деца
сваку душу дира
променимо се сада
помозимо свима
опет будимо људи
док времена има.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply