ПЕСМА БЕСНОГ ЕКОЛОГА
Нерви ми се затегли ко струне
Удеси ме животна средина,
биоритам хемијом се куне
да ће скоро бити некретнина.
Звучни терор проби ми уши
од смога ми увоштена фаца,
из димњака пепео се пуши
а ја ко лик дежурног мртваца.
Доручкујем отров из тањира
зуби ми се од нитрата топе,
због лудости модерних вампира
ко суманута гутам психотропе !
Хемија ми вири из зеница
кроз вене ми плове пестициди,
еколошки… ја… и немам лица
а будућност све више ме бриди.
Усред лета зеленило жути
тешки отров по рекама плива,
плућима се храни ваздух љути
а бубрези пуни адитива.
Из туршијских тегли и конзерви
конзерванси вире ко змије,
па ми лудо устрепере нерви
због вештачке ове погибије !
Зорица (Никшић) Шворц
1978 Београд
Leave a Reply