ПЕСНИК
Ја песник –
певам
у славу долазећег времена,
у којем људи неће марити ,
за разлике, између расе
и веровања.
Пролазиће кроз време онај
који сваком и свему вредност признаје,
и све губитке и туге превазилази
у име живота!
Ја песник – певам тим људима!
Громови и олује су високо изнад глава.
Дани су као на цвету латице.
Срце у којем пламти, плам се памти.
И бистрина у светлом оку.
Ја песнички барјак носим изнад главе,
пред свима –
у њему сунца има!
Leave a Reply