ПУТ У ПОНОР
–
Велике идеје, велики снови
руши се старо за свет нови
згазити мале, склонити слабе
само су терет, нек раде џабе.
–
Господари врли, сујетне душе
ко коров ничу, све около гуше
незасит стомак, халапљиве очи
нема те силе да прогрес кочи.
–
Не виде овце колико су глупе
с крвавим новцем све ће да купе
корупција, мито им оруђе славе
полтрони им терен за геноцид праве.
–
Сисају душе да џепове пуне
а не примећују изнад облаке црне
и понор дубоки који се шири
да ђаво их вуче у песак живи.
–
Како им рећи, неће да чују
радије срце и душу трују
газећи друге страдају, гину
мислећ да себе ће вечно да збрину.
–
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply