РАСЛИ СМО ЗАЈЕДНО
Посичени су курузи млади
једног лита прија зријања,
прво је дубок бунар ископан
сићам се добро, била сам мала.
Жуту земљу с највеће греде
знојни су коњи данима вукли,
зидови расли, моба радила
по читав дан су маљеви тукли.
На забату при самом врву
порцеланску су Госпу метнили
рад благослова, напритка, сриће
и да нас од зла и грома штити.
Никле су стаје, обори, чардак
ко из земље бачено симе,
у соби је, с влажни зидова
клијало жито те прве зиме.
У пролиће се сав забилио
пролистале су прве младице,
од тог вримена, салаш и ја смо
расли заједно усрид равнице.
Провели младост, слутила нисам
да му се ближи послидње лито
да ће поново шуштит курузи
ко да га никад није ни било.
Leave a Reply