САМО ЗА ИЗАБРАНЕ
Како да се не једим
кад знам да више вредим
од других радим боље
и најтачније су мере моје.
Како они могу бити такви
зар немогу бити овакви
Ко’ ја добри и вредни бити
и увек савршено све одрадити.
Где ме ставише са њима
свак ме за неку глупост цима
зар ја морам мислит о свему
и бит најбољи у било чему.
Од њих стварно ћу да излудим
зар не виде колико се трудим,
докле место њих да радим
и из проблема да их вадим.
Што год да су они до сад стварали
џаба су време и новце бацали
све на ново сад ја морам радити
и место њих поново правити и градити.
Шта би било да мене нема
пропали би од силних проблема
ма једном ћу ко балон пући
јер и посо због таквих носим кући.
Благо мени мили Боже
јер искочио бих из своје коже
да сам ја ко они лењ и глуп
тако слеп, неразуман и туп.
Мало је таквих ко што сам ја
да толико пуно о свему зна
у толико ствари савршен бити
па како због њих сузе не лити.
Сви се они у гресима каљају
и у том блату ко слепци ваљају
а ја ко светац и за њих се кајем
и све живце несебично за њих дајем.
Стално се бринем да неко не застрани
шта би они да нема ко да их брани
што сам овако добар, хвала ти Боже
јер само изабрани све ово поднет може.
Не смем више о њима ни да причам
боље да ћутим јер ћу роптати и кудити
па ћу запрљати своју савршену душу
и још ће ме невиног за неку осуду осудити.
А ја недужан и ко’ лебац добар
сваког би мењо а они у инат не дају
сви до једнога, немогући тврдоглавици
ма шта да чиним, само зановетат знају.
Само из љубави, још увек их трпим
ал крст мој претежак с разлогом је такав
јер толки терет само изабрани носе
и зато хвала ти Боже што ја нисам онакав. 🙂 🙁
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply