СНОВИЂЕЊЕ
Не осећам мај.
Багрем изнад клупе
не мирише.
Тихо пролазим.
Немир ме хвата
све више и више…
Трен. Сновиђење.
Да ли клупа
дише?
Видим свуда
уоколо
трава се зелени.
Скривена светлост –
љубав дубоко
у мени –
црвени.
Вукосава Вука Мутабџија
Leave a Reply