Импресивне мисаоне песме | "ОРФЕЈ" Клуб песника

Праскозорје – Јасмин Адемовић

ПРАСКОЗОРЈЕ

***

Прасак зоре

Свици гасе ватру своју

Обузима ме језа

Ћутим, руменим

Размишљам некако

Не иде ми

Несхватљиво све се чини

Тако ружан сан

Можда страшна јава

Дрхтим на […]

Моћ јесење вечери – Јасмин Адемовић

МОЋ ЈЕСЕЊЕ ВЕЧЕРИ

Јутарње је сивило одбијало на тужан начин, кишни облаци били су ми погрешан зачин… Непријатеља видех и у тмурном небу, трошна кућа, оронули камин… кости зебу…

Осећај неспокоја проструји кроз тело… Лишће, златно и смеђе, утонуло у бескрај. Залазак сунца прогута усамљено село. Барем да […]

Еп о суноврату – Јасмин Адемовић

ЕП О СУНОВРАТУ

Наступило неко доба врло тужно, што било је свето, сада је ружно… Свуда око нас разврат, неморал и блуд…! Спремите се добро… страшни нас чека суд.

Руше се домови, удара брат на брата… Падају мостови истине, лажи отварамо врата. Срцима завладаше неке силе мрачне… Горке […]

Утамничени стихови – Наталија Јанић

УТАМНИЧЕНИ СТИХОВИ

Утамничила сам стихове,

ланцима оковала песму

сазрелу, да се откине са душе.

Раздевичила породичну слику,

окрећући наопако калеидоскоп

старих добро чуваних,

мени драгих слика.

Појављују се нестварни

искривљени, гротескни […]

Пустош – Теа Вилфан

ПУСТОШ

Пустош

дође

понекад

љушти

кожу душе

боли

ратник

свјетлости

буди

обриши

поља бола

посади

сјеме љубави

начини

поља сунцокрета…

[…]

Reménysugár – Елвира Петреканић

REMÉNYSUGÁR

Amίg a rosszindulatú sors Vigyorogva játszik velünk, Kétségbe esve Fogjuk a kezünk, S bukdácsolva De tovább megyünk.

Mialatt Demoklész Kardja alatt haladunk, Szorosan Egymásba kapaszkodunk. Vékonyka reménysugár, Még megadatott nekünk.

Feszít a csend, Égnek a szemek: Talán nem….. talán mégsem! Pattanásig dobol a halánték… Nem […]

Да ли можемо заборавити корене Бити било шта без станишта, куће, огњишта Да ли можемо гледати небо широм отворених очију Ако нам је мрак у души Светлост не боји наш поглед Пут испред нас је мрачан и тих пун слутње Ако сам искрена Свака искреност […]

Граде мој – Ђорђе Сувајџић

ГРАДЕ МОЈ

(Városom)

Ветар уз шум к’ мени уз грм гране шаљу птица пој Прво слово ту је сков’о ђак малени Бачке сој. Многи су д’ни од тад прошли, ипак ме чек’о мој град и сед’ Баја до бескраја шета багремаром сад.

Граде мој, вољени граде мој, […]