Тата – Јасмин Адемовић

 

 

ТАТА

Држање јуначко. Делује хладан, притиска Га брига, љубави је гладан. Не уме осећаје речима да опише, али знај, Он те воли највише.

Иако не видиш, проблеми Га стижу. Нећеш ни видети, тера их да гмижу. Споља лепа слика, на души свашта, осмех преко лица и бујна […]

Кућа Адемовића – Јасмин Адемовић

 

КУЋА АДЕМОВИЋА

Снежни врхови Шаре, грациозни… Вукови у даљини завијају. Ниже тамо, тик покрај Бистрице, крај царскога Призрена, село Горње Љубиње. Истрајан народ се одгајао вековима… Част и поштење, градили кроз време!

Људи чистога срца, али преке нарави, кивни на неправду, племенити…! Ратници кроз живот који никад не […]

Граде мој – Ђорђе Сувајџић

ГРАДЕ МОЈ

(Városom)

Ветар уз шум к’ мени уз грм гране шаљу птица пој Прво слово ту је сков’о ђак малени Бачке сој. Многи су д’ни од тад прошли, ипак ме чек’о мој град и сед’ Баја до бескраја шета багремаром сад.

Граде мој, вољени граде мој, […]

Kék madár-Плава птица – Маргит Јуришин

 

A KÉK MADÁR

Gyönyörű madár dal ébresztett, a daltól szívem kinyílt, égi rózsa lett. Még nem láttam, közelségét éreztem, suhant a szárnya, vállamra ereszkedett.

A kicsinyke kék-színű dalos madár kincset hozott nekem a csőrében… Ritka-csodás érzés éledt szívemben, egy mosoly és két kar ami magába zár…

6 juna, 2016 | Tags: , , , | Category: МАРГИТ ЈУРИШИН, ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ, ОПИСНЕ ПЕСМЕ | Leave a comment

Искре прошлости -1 – Теа Вилфан

 

 

И С К Р Е П Р О Ш Л О С Т И -1

*

ТИХО ЗВУЦИ ТИШИНЕ ДОЛАЗЕ

ТИХО ТАМА НОЋИ ОДЛАЗИ

ТИХО СЈЕНЕ УЛАЗЕ

ЗРАЦИМА СУНЦА

БУДИ СЕ ЗОРА

ПОЧИЊЕ ПЈЕСМА ПРИРОДЕ

19 novembra, 2015 | Tags: , , | Category: ТЕА ВИЛФАН, ОПИСНЕ ПЕСМЕ | Leave a comment

Egy új nyár kezdete-Ново лето – Елвира Петреканић

 

EGY ÚJ NYÁR KEZDETE….

A fogatlan, vén éjfél Vaksi szeme mellett, Nesztelenül, A nyár megérkezett. Ágyamba bújt, Homlokon csókolt és átkarolt. Vidáman ébredtem, S a gyógyitó meleget élveztem. Verőfényben kinyújtóztak Velem együtt a fák. Jázminok, rózsák, Harmatot ittak, S megrészegülve Ontották illatukat. Elsuhanó bárányfelhők Szippantottak az illatorgiába, S vitték, messze, […]

Буђење – Теа Вилфан

 

БУЂЕЊЕ

гласови неких двоножаца украдоше ми сан и уђох у јутро живота без хармоније прелаза

добро..ту је већ поглед будне саре и њене шапе на кревету мирних мисли са хтјењима за покрет

нове стазе нас чекају да испунимо вријеме живљења у току ријечне пловидбе ка његовом […]

Itt az ősz – Марија Марки

 

 

ITT AZ ŐSZ

Megannyiszor láttam már az ősz érkezését,

amely oly gyönyörű, tarka szinekben pompázik.

Hullo levelek ,ezernyi sárga lepkék.

A zavar susogását sétálás közben.

Сутон – Сретен Станчевић

СУТОН

Урања сунце

у море дубоко

ка пучини лађе

полако плове

пурпурним небом

сребрне птице

ваздушне струје

крилима лове.

Сутон се тихо

пространством шири

[…]

Птица која није прстенована – Дивна Лулић Јовчић

 

 

ПТИЦА КОЈА НИЈЕ ПРСТЕНОВАНА

*

Птица

Која није прстенована

Не припада ником

Сем небу

Којем хрли

И крилима грли