Загрљај пролећа – Сретен Станчевић

ЗАГРЉАЈ ПРОЛЕЋА

Јутарњем сунцу

засјало лице

небо се смеши

певају птице

бисери росни

пољане ките

рашириле руке

све јеле вите.

Пролеће грли

животом дише

радосну песму

природи пише

музику носе

ветрови млаки

по ваздуху плешу

лептири лаки.

Тепих од цвећа

лепотом плени

изникла трава

опет зелени

опијају, маме

мириси цветни

весело зује

[…]

Свим женама за 8. март – Бранка Шанта

 

 

СВИМ ЖЕНАМА ЗА 8. МАРТ

*

Расле сте и израсле у лепотице,

понекад ђаволице

постале сте мајке, жене и љубавнице

раскошне у својим облинама

Сва сам живот – Дивна Лулић Јовчић

 

 

СВА САМ ЖИВОТ

Нисам ловац,

ни ловина,

нит […]

Кишна поема – Сретен Станчевић

КИШНА ПОЕМА

Отворило небо

чардаке беле

умило шуме

борове, јеле

отворило поље

срце и груди

пустило кишу

да нежно их љуби.

Замирисало златно

жито и сено

разлило боје

цвеће сплетено

милује ветар

свежину шири

у љубавној игри

се грле лептири.

Распукло небо

зрацима сунце

смеје се дечје

искрено срце

дугине боје

по […]

Њива на крај свита – Габријела Диклић

ЊИВА НАКРАЈ СВИТА

Вриме риса, отац коси

сестра за њим руковета,

а ја мала ужа бацам

што су јутрос уплетена.

Расли смо заједно – Габријела Диклић

 

РАСЛИ СМО ЗАЈЕДНО

Посичени су курузи млади

једног лита прија зријања,

прво је дубок бунар ископан

сићам се добро, била сам мала.

Жуту земљу с […]

Мајка – Бранка Шанта

 

МАЈКА

Добила си дар да откријеш себе.

У својој нутрини да учврстиш семе,

да буја и расте у предиван цвет.

Очи изнутра проматрају свет твојим

22 januara, 2014 | Tags: , , | Category: БРАНКА ШАНТА, ОПИСНЕ ПЕСМЕ | Leave a comment

Az én Városom-Суботица – Елвира Петреканић

 

 

 

1. AZ ÉN VÁROSOM

Talán a rónaság teszi,

Hogy szerényen,

Mint egy vidéki rokon

Kicsit álmosan,

Kicsit karcosan terül szét

Бадње вече – Елвира Петреканић

 

 

БАДЊЕ ВЕЧЕ

Напољу сниг.

Шкрипи под ногама.

А небо се осуло звиздама.

Сокаци празни.

Пенџери свитле.

Városom-Мој град – Елвира Петреканић

 

 

V Á R O S O M…

Évszázados falak között sétálok,

Évtizedeimet cipelve vállamon.

Vénülő, vaksi szemeimmel

Valahogy ma jobban látom